Рјешењем судије за претходни поступак Основног суда у Бијељини број 80 0 К 171759 25 Кпп од 25.03.2025.године, одређен је  притвор осумњиченој С.Ђ у трајању од 1 (један) мјесец, а због основане  сумње да је учинила  кривично дјело  – „Угрожавање сигурности“ из члана 150. став 1. у стицају са кривичним дјелом „Спречавање службеног лица у вршењу службене радње“ из члана 306. став 2. у вези са ставом 1.  Кривичног законика Републике Српске. Притвор осумњиченој одређен је  по Приједлогу за одређивање притвора Окружног јавног тужилаштва у Бијељини број Т 14 0 КТ 0037476  25 од 25.03.2025. године. Осумњиченом је притвор одређен из разлога прописаних одредбама члана 197. став 1. тачка в) Закона о кривичном поступку Републике Српске, односно због постојања нарочитих околности које оправдавају бојазан да ће осумничена поновити кривично дјело или учинити кривично дјело којим пријети.

            Суд је утврдио да основана сумња, као општи услов за одређивање притвора, произлази  из материјалних доказа који су приложени уз приједлог, а из битних дијелова исказа свједока С. Ђ. датог на записник број 15-02/1-168/25 произилази да му је осумњичена упутила пријетњу „да ће га убити до мрака сикиром“, да је металну шипку дужине око пола метра бацила према својој снахи Р., на шта су полицијски службеници реаговали тако што су осумњичену лишили слободе и повели према службеном возилу, а осумњичена се опирала те је шутирала полицајце. И из исказа свједока Ц. Ђ. произилази да је осумњичена наведеног дана и времена пријетила свједоку С. Ђ. говорећи да ће га „убити сикиром до мрака“ те да је бацила парче арматуре према својој снахи Р. И полицијски службеници А. С., М. Ј. и П. Ј. су у својим исказима потврдили да је приликом њиховог службеног поступања осумњичена упућивала пријетње С. Ђ., да је парче арматуре бацила према Р. Ђ., те су навели да је полицијске службенике А. С. и П. Ј. шутирала по ногама и то „цјеваницама“, а полицијског службеника А. С. је отвореном шаком ударила у предјелу груди, те да се опирала приликом лишења слободе, тј. стављања лисица на руке. И свједоци Р. Ђ. и М. Ђ. у својим исказима потврдили су наводе исказа ових свједока. Повреде које су полицијски службеници А. С. и П. Ј. задобили, констатоване су налазима и мишљењима ЈЗУ Болница Свети Врачеви у Бијељини број 11/3631 и 11/3632, оба од 23.03.2025. године.

            Одлучујући о посебним разлозима за одређивање притвора суд је нашао да је разлог из члана 197. став 1. тачка в) основан. Наиме, осумњичена је у присуству полицијских службеника упутила пријетњу С. Ђ. да ће истог убити, у присуству ових службеника своју снаху Р. Ђ. гађала је парчетом арматуре, приликом лишења слободе иста се опирала, галамила је, те је полицијске службенике П. Ј.а и А. С. шутирала ногама, А. је ударила отвореном шаком у предјелу груди, те им је нанијела тјелесне повреде. Имајући у виду напријед наведено, суд је утврдио да постоји оправдана бојазан да би боравком на слободи осумњичена могла починити ново кривично дјело из члана 306. ст.2. КЗ РС, или пак извршити к.д. којим пријети-Убиство. Како је за кривично дјело из члана 306.ст.2. КЗ РС прописана казна затвора у трајању у трајању од једне до пет година, а за к.д. којим пријети запријећена је казна затвора у трајању најмање од пет до двадесет година- то је испуњен услов за одређивање притвора по овом посебном законском разлогу.

Одређивање притвора осумњиченом представља мјеру према осумњиченом, али се тиме не дира у претпоставку невиности предвиђену позитивним кривичноправним законодавством Републике Српске, те ће кривица осумњиченог бити утврђивана у даљем току кривичног поступка.

            За више информација можете контактирати Основни суд у Бијељини на број телефона 055/224-910.